Гљиве се налазе тако рећи свуда, по шумама, пањевима и гранама, опалом лишћу, по маховини, пашњацима итд. Траже влагу и више их има по заклоњеним теренима. Мешовите шуме су богатије гљивама него чисте шуме.
 Налазе у сва годишња доба а највише се од пролећа до касне јесени јесени.Обзиром на своју хранљивост, богатство у беланчевинама , затим укус, гљиве могу донекле да замене месо.
Да би гљиве биле сварљивије, треба их припремати (кувати, пећи или пржити).

При скупљању печурки будите пажљиви.
Скупљајте само оне за које сте сигурни у јестивост.При брању берите само надземни део да би и следеће године на том месту нашли печурке.Скупљајте и непознате печурке (у одвојену кошару) да би их кући на миру уз помоћ литературе покушали да их детерминишете.Будите свесни да ако научите по једну печурку месечно то је дванаест нових врста које можете уврстити у свој јеловник.
 По облику и грађи разликују се следеће врсте гљива:
 

СМРЧЦИ И ХРЧЦИ,са јако набораним или уздужно ребрастим главицама и ваљкастом или уздужно ребрастом шупљом дршком, брашњаве површине. Сви се једу печени, пржени или кувани, пошто сирови изазивају цревне сметње.....

ПЕЧУРКЕ СА ЛИСТИЋИМА

РУДЊАЧЕ -печурке ,шампињони
све врсте овог рода имају најпре округласт,заравњен шешир,претежно беле боје. Листићи с доње стране шешира су у младих рудњача бели,што се гљива више развија све су тамнији,а кад шешир постане раван,они су тамнокафене боје.Месо је беле боје....

РЕДУШЕ -кружолиске,колобарница
Све гљиве овог рода имају под шеширом беле листиће који су у близини дршке избочени а код саме дршке јако сужени....

ЗЕКИЦЕ имају шешир живих боја (црвена, љубичаста, жута, зелена и др.). Листићи испод шешира не допиру до дршке и немају млечни сок.Постоји већи број врста, а разликују се по боји шешира и листића. Све су јестиве, сем оних ....Међу зекицама се налази отровна бљувара (посебно обрађена).

МЛЕЧНИЦЕ имају прљаво бео до бледо смеђ шешир. Листићи не допиру до дршке. Све врсте имају у свим деловима млечни сок (бео, жућкаст, наранџаст, зелен, љубичаст, безбојан), који и при минималној повреди гљиве цури у виду капљица. Млечни сок обично у контакту са ваздухом оксидира у зеленкасту или тамнобраон боју. Гљиве са белим соком су љуте и слабијег квалитета, а оне са наранџастим су деликатесне.
 Нема отровних врста и све су јестиве сем горких

ПРСТЕНКЕ (сунчаница, јесенка, дежникарица) има код свих врста дршку која се лако одваја од шешира, као из неког лежишта. листићи не допиру до дршке. Прстен слабо причвршћен, помичан. Све су јестиве, под условом да у развијеном стадијуму имају више од 6 ст у пречнику, иначе нема опасности од замене....

МАСТИЉАВКЕ (Јарчићи, калуђерци, тинтице) су нежне и кратког века. Убрзо по отварању шшира, листићи се размекшају и прелазе у црну течност, која се може употребити као мастило.Налазе се на доста ђубреним теренима, најчешће у скупинама од десетак и више комада,од низија па више
Није јестива шарена ђубриштарка .Не конзумирати алтохол

ПУПАВКЕ, међу којима се налазе наше најотровније гљиве.
 па их треба добро упознати и за јело користити само оне јестиве врсте које се лако разликују од осталих
*КО ДОБРО НЕ РАЗЛИКУЈЕ ЈЕСТИВЕ ОД ОТРОВНИХ ПУПАВКИ,НЕКА ИХ УОПШТЕ НЕ КОРИСТИ*

ПУЗЕ или медњаче.Најбројније на фрушкој гори

ЛИСИЧАРКЕ. Има их више варијетета, који су добри за јело.
 Врло је цењена и добра гљива...
 

ПЕЧУРКЕ СА ЦЕВЧИЦАМА

ВРГАЊИ, веома раширена врста гљива,Одликују се тиме штп имају шешир и дршку а доњој страни шешира цевчице.Има их више врста које се међусобно разликују по боји горње и доње стране шешира,дршке или меса,а неке и по промени боје меса и по укусу

ПУХАРЕ су облика врећице или јајолике. Немају шешир ни дршку. Унутрашњост је испуњена белим месом (угодног мириса), које по сазревању прелази у смеђи прах. Све су јестиве док су младе...
 

ВЕЛИКЕ ГЉИВЕ СА ДРВЕЋА . буковача ... Међу овим гљивама је једна једина стварно отровна. Зимске гљиве са дрвета (4 врсте код нас) нису отровне....