ОТРОВНЕ  ПЕЧУРКЕ
Код нас има свега неколико врста заиста отровних гљива:
 отровне пупавке,
 бљувара,
 лудара,
 оловаста рудолиска
.
 условна је отровност смрчка и хрчка. Нарочито ако се једу пресни

Отровне пупавке имају све основне карактеристике пупавки: беле листиће, зрећицу, сукњицу и бело месо на пресеку. То су најотровније гљиве.

СМРДЉИВА ПУПАВКА (Атапita virosa) (гром, коничаста мушница)

Висока 9 до 16 ст. Шешир 5 до 8 ст, купаст, бео, код млађих иде скоро у шпиц.   Ламеле   су "брашњасте" по оштрици. Дршка дуга. Без мириса, односно мирише на увелу ружу.

Тешко се налази код нас.

 
 ЗЕЛЕНА ПУПАВКА (Атапita phalloides) (зелена мухара).Висина 5 до 7 ст. Шешир 4 до 15 ст. Поред зелене, може имати белу, смеђу, лимун жуту, жуто зелену, крем итд. форму. Увек постоје ситна тамна влакна, као жилице, урасла у кожицу шешира. Шире се радијално (од центра ка рубовима). Месо је бело, меко, сочно, брзо се квари и тада смрди на мокраћу. Месо млађих гљива је без мириса. Старије миришу на кекс, мед или цвет пролећног воћа (слаткаст ми-рис, није непријатан). Дршка дебљине 0,7 до 2,5 ст, до врха може бити  ишарана зеленкастим мрљама у цик-цак форми (није увек лако уочљива), на горњој трећини виси прстен, више сукњица, набрана и жлебаста ("плисирана"). Обратити пажњу на велику врећицу при дну дршке.
Врло је распрострањена код нас.Јако је отровна.
Дејство отрова започиње после доласка отрова у крв (период од 7 до 28 часова)

    ПАНТЕРОВКА (Amanita pantherina) (пантерова мушница, пантеровка)
Висина 5 до 12 ст. Ше-шир до 10 ст, испупчен, али и тањирасто удубљен. Постоје различите нијансе:маслинасте, смеђе, жућкасте, сиве, црвенкасте или беличасте боје. Рубови су исцрткани или дубље урезани, кожица лепљива по влажном, а по сувом времену блиста. Месо је сочно, бело (брзо угњили), са лаким мирисом на ротквицу, репу или рен. Волва (остаци врећице).у облику ситнијих белих љуспица, које се лако бришу руком или кишом (тако да се налазе и голе).

Изазива опасна тровања, која често (до 20 %) завршавају смрћу. Знаци тровања: изразита узбуђеност која на крају прелази у кому, са јаким боловима у желуцу
.

МУХАРА (Amanita musccaria) (мухомора, стаклењача, змијска глава,бесњача, омарка)

Опис није неопxодан пошто су сви, као деца, у бајкама и цртаним филмовима упознали ову црвену лепотицу.

Није најотровнија (далеко је невинија од нпр. пантеровке). Код тровања долази до поремећаја у нервном систему, слично пијанству. Долази до повећаног лучења пл»увачке, знојења, болова у трбуху, праћених проливом.

 БЉУВАРА (Russula етепса) (бљувна голубица, бљувара красница)

Висииа 6 до 10 ст. Шешир 5 до 10 ст, пљоснат, црвен, ружичаст или црве-но смеђ. а иела површнна није исте боје (избељује). Површина је влажна и лепљива, лако се гули. Месо је горког укуса.

Доста је честа гљива код нас. Расте по шумама и шумским путевима у мањим скупинама, лети и у јесен.

Лако је отровна, изазива желудачно-цревне поремећаје са повраћањем.

  ЛУДАРА (Boletus satanas) (свињача, сотона, вражија гљива) Висина 10 до 25 ст. Шешир 5 до 30 ст, дебео, тврд, најпре затворен ка дршци, касније отворен са вијугавим ободом. Распознаје се по следећем:
- горња површит шешира је сиво беличаста,
- доња страна шешира је црвена,
 -дршкаје здепаста, горе жућкаста, а црвена у доњем делу (најсигурнији знак распознавања) и црвенкастом мрежастом шаром (није увек уочљива),
 -месо је беличасто, а на прелому полако прелази од црвенкасто до затворено плаве боје (не увек!),
 -пријатног мириса, а укус подсећа на сладак - орах.
Увек је заступљено истовремено неколико обележја за распознавање.
' Расте лети у листопадним шумама и шумским чистинама.

 ОЛОВАСТА РУДОЛИСКА (Еntoloma sinuatum) (велика рудолиска) Висина 6 до 12 ст. Шешир 7 до 15 (20) ст, сивкасто смеђ, плаво сив илипрљаво жут, најчешће гладак (понекад има урасле уске љуспице по површини). Листићи су најпре беличасто жути, касније тамножути или боје меса, неправилно назубљени. Месо је бело, чврсто, јаког мириса на свеже брашно, с неугодном примесом на роткву.
Расте групно лети, до краја јесени у листопа-дним шумама (храст, буква), уз рубове шума и по парковима.
Отровна, у већини случајева смртно.
Могућа је замена са шумарицом (Аgaricus silvaticus) и обичном печурком (Аgaricus campester),

 

Презентација је оптимизована за Microsoft Internet Explorer 6.0 и FireFox 7.0 при резолуцији 1280х1024 пиксела и 16 битној палети боја.
Copyright © 2000-2007.  Bласник и аутор Ненад Тадић.За контакт користити горум