МОЈЕ ИСКУСТВО у конзумирању  гљива је веома скромно али отворено за нова сазнања и учења .
Када год и где год  приметим печурке трудим се да препознам које су врсте а у томе ми помажу књиге које имам на ту тематику (за сада их имам пет ).Ово су печурке које сам јео са описима где сам их и када нашао

 ПУЗА — Armillariella mellea (медњача, жилавка, мразница).

Има шешир жућкасто-кестењасте боје, по коме се налазе троуг-ласте кратке љуспице, најгушће на темену шешира, а све реде ка ободу, који је без њих, али је чешљасто ребраст. Дршка је исте боје као и шешир, ваљкаста, помало пругаста или ижљебљена, а у горњем делу се налази остатак дебеле и вунастеопне приљубљене уз дршку. Листићи под шеширом су нешто отвореније боје од шешира и настављају се и на самој дршци, низ коју силазе све до остатка опне.
Јавља се од краја лета по до касне јесени, најћешће у буковим, али и у мешовитим и чети-нарским шумама, од нижих предела па до преко и 1000 м надморске висине, у скоро свим деловима наше земље. Често се среће на једном месту у великом броју обично око неког пања.

Облик: различит, до недавна се крило више врста под истим именом, расте у букетима на пањевима и читава је мање више жућкасте боје.
Шешир: 4—10 цм, полукружан, прилично меснат, жућкасто смеђ, готово гладак, а тамније теме је ситно наљуштено, стар потпуно отворен са нажљебљеним рубом.
Листићи: наприје бели, потом постају смеђи.
Стручак: 5—15 x 1-2 цм, ваљкаст, према дну дебљи, жућкастосмеђаст, фино љускаст и има кожаст прстен.
Месо: белкасто, жилаво у стручку, помало горко и пријатног мириса.
Станиште: у букетима на живом и мртвом дрвету, само у јесењим мјесецима.
Замена: могућа је са сличним условно јестивим врстама.
Употреба: свестрана, аии сирове или слабо куване пузе су отровне!

Време када смо их јели (Игор и ја је, било крај новембра 96 .Локација је место нашег другог излета а печурке су биле у великом броју груписане око једног старог пања.
Стварно их је било доста а спремали смо их за јело динстајући их на масноћи од сланине.служиле су као прилог и биле одличне.

МАСТИЉАВКЕ
(Јарчићи, калуђерци, тинтице) су нежне и кратког века. Убрзо по отварању шшира, листићи се размекшају и прелазе у црну течност, која се може употребити као мастило.Налазе се на доста ђубреним, најчешће у скупинама од десетак и више комада,од низија до преко 1.200 т нмв.Није јестива шарена ђубриштарка (Coprinus picaseus) и доста је ретка, врло лепа, али мирис... ни помислити на јело..

 ВЕЛИКА ЂУБРИШТАРКА (Coprinus comatus)
Јео сам их у септембру-октобру 1998 ,а донео сам их кући када смо Слађа и ја били на Фрушкој гори у околини Поповице  а на задатку :шетња и препознавање печурака
Написо сам јео а не јели јер нико није осим мене хтео да их једе.Иначе тада смо скупили више од 10-15 врсти печурака а само смо ту једну са сигурношћу препознали.Ове печурке су изузетно често а могу се наћи и и налазим их у градовима на местима богатим органским ђубривима

БУКОВАЧА-Pleurotus ostreatus.

Буковача је печурка која ће вас обрадовати за време хладних зимских месеци.Укусна је (доказ за то је да седино она узгаја поред шампињона)а и када је нађете велики су изледи да ће те напунити повећу кесу.Замена са отровним гљивама није могућа.

Време када смо  набрали ове буковаче било је децембар 2003.Дуле(мој син) и ја били смо недељу дана на Осовљу(одмаралиште рафинерије) а печурке смо нашли на путу од Црвеног чота ка Долини кестенова.Као што се види биле су изузетно бројне и свеже.Кући сам их бланширао и ставио у замрзивач.

Презентација је оптимизована за Microsoft Internet Explorer 6.0 и FireFox 7.0 при резолуцији 1280х1024 пиксела и 16 битној палети боја.
Copyright © 2000-2007.  Bласник и аутор Ненад Тадић.За контакт користити горум