Сваке године у мају за викенд око Ђурђевдана на Фрушку гору (тачније Поповицу -излетиште- викенд насеље )се сјати мноштво људи свих доба да у доброј атмосфери и доброме друштву уживају у фрушкогорским лепотама.
На избору су бројне стаза а свако може одабрати коју ће препешачити (можда претрчати? )
Све стазе су кружног типа.Почетак и крај је на Поповици а може се бирати источна или западна варијанта сваке стазе (источне стазе су основне)
СТАЗА РАДОСТИ И ЗАДОВОЉСТВА(3,25 км)-имате ли мало дете?Ово је стаза за вас.Проведите пријатих пар сати шетајући се по ливадама, шуми и видиковцима у околини Поповице.Успут (на видиковцу) деца ће бити  почашћена с тортом.
Не верујете-проверите.
СТАЗА ЗА ПРИПРАВНИКЕ (17 км, КТ1-КТ2-КТ7-КТ8-КТ1)Сам назив каже да је ово најкраћа и најлакша стаза.
МАЛИ МАРАТОН (32 км од КТ1 доКТ8 па КТ1)Огромна већина људи иде на овај маратон .Кренете у 9 а на циљу сте поподне око3-4 (нормално пешачење).Успут ћете видети војне објекте(сада порушене), Стражилово(гроб Бранка Радичевића), манастир Гргетег(ту се можете окрепити чајем), видећете телевизијски торањ на Иришком венцу и прелепу природу.
СРЕДЊИ МАРАТОН (око 57 км од КТ1до КТ10-КТ20-КТ21-КТ22-КТ1) Ово су већ озбиљније ствари.Ово је и стаза за оне који крену на Велики али на време схвате да је боље да буду скромнији.Онај ко крене овом стазом доћи ће и до Врдника а тамо је ПАСУЉ(погледај велики маратон)
ВЕЛИКИ МАРАТОН (81 км КТ1до КТ22-КТ1) то је то,то је оно право.Оно што се доживи у тих 20-так сати (обичног хода) оправда све могуће жуљеве и сваки умор.Да кренемо од ПАСУЉ-а у Врднику.Органицација маратона  на градској пијаци спрема пасуљ у великим казанима и да ли због тога што се тако спрема(војнички принцип добре хране)  или једноставно после 30 км будеш   гладан, али то буде најбољи пасуљ који је човек икада јео (наравно битан елемент је и пиво које се купи у оближној продавници). После Врдника иде се у Јазак, где се налази прелепи манастир а након тога иде по мени најлеппши део пута:Стаза кроз шумовиту долину(а сумрак је), нема гужве ,чују се птице, чује се шума, ма милина.Пролази се поред гроба Бошка Палковљевића Пинкија (тамо је  извор -погледати на страници камповања) па до Бешеновског Прњавора .То је тако мало место у таквој недођији да се мора бити тамо да би се то видело(има продавница која ради).Након тога је већ прави мрак и батерије су неопходне (месец помаже ако га има) Кроз шуму се иде до омладинског насеља Летенка где обично буде дивна логорска ватра, затим кроз шуму до мотела Андревље(пазити на маркацију јер једне године сам  промашио контролну станицу те сам се морао враћати ) па до дечијег одмаралишта Тестера.Након тога кроз дивну долину до Долине Кестенова (планинарска кућица где се или поред ватре или у објекту може одморити(и одустати и чекати сутра) Следећа контролна станица је  Црвени Чот (највиши врх Фрушке Горе-539 м) а пут дотле је због висинске разлике изузетно напоран .Одатле преко мотела Осовља стаза води до манастира Беочин (ту сам одустао ‘95.год.) а одатле преко успона (ту сам 96 од умора имао привиђења)до хотела на Бранковцу.Ту већ почиње да свиће.Иде се ободом планине до мотела Змајевац а затим се ужасном низбрдицом(ужасна је вероватно зато што је тада са болним ногама  тешко ићи низбрдо)спушта у долину у којој се налазе  Лединци -последња контролна станица пред циљ. Следи  затим јак успон, па проз шумицу до циља (ако се иде лаганим темпом на циљ се стиже око 8 сати и то као у најбољем случају 200-ти по реду ).ТО ЈЕ КРАЈ